IZVOR: Dragos Ristic
Leskovac
 |
 |
|
|
||
 |
 |
Igor
Blogs and Websites
-
Instant Messaging
-
-
Profiles On The Web
-
Phone
Email
Recent Activity
- NA PRVI POGLED Ugledao je svet novim i boljim ocima, oseca se tako slobodno... Mase krilima ne bi li svi videli koliko je lep. Svi mu se dive i on to zna, putuje i putuje... Previse boja okolo njega, a ipak je naprimetniji, mnogi bi samo da ga dotkanu a neki i uhvate. Izbegava vesto, ovo je njegov dan, samo njegov. Video je i slicnog sebi, igrali su se, ali nastavio je dalje... Paukova mreza ga nije sprecila da uziva u svojoj sreci i slobodi, istrgao se i pobegao. Sletao je da se odmori, ima jos dug put da predje. Stigao je pred svoje najvece iskusenje do sada, zelenilo, sarenilo... Tako su lepi, a tako razliciti... Lala, ruza, carski ljiljan... Vidjao ih je ranije ali iz druge perspektive a sada su ga posmatrali drugim ocima, sada su zeleli da ga vole, da ga privuku a on nije znao kome da pridje. Prisao je jednoj lali, bila je tako jednostavna, i usamljena, ali nije se zadrzavao, samo je posmatrao. Sa druge strane je bio ljiljan , opojnog mirisa, jarkih boja, poigravao se sa njim dok je krajickom oka posmatrao zutu ruzu koja ga je mamila. Vinuo se iznad njih, bacivsi pogled jos jednom i krenuo dalje... Mesto ga ne drzi. U potrazi za svojim ostvarenjem... Gledao je, lutao je, umorio se, ali ipak nije prestao da se nada. Znao je da svega ima jos par sati, ali verovao je da je naci. Shvatio je da je zalutao, usao je kroz mali prolaz i nije imao kud. Treperao je, nije mogao da se smiri, i odjednom je ugledao nju. Ocarala ga je, tako je sijala, ni poput zvezde, ni poput sunca, ni poput meseca. Imala je svoju strast, bila je posebna... Svetlucala je samo za njega. Obletao ju je da je bolje osmotri, pokusavao je da joj nadje manu. Nije je bilo... U isto vreme tako sjajna i topla, opcinila ga je. Krenuo je polako da plese, da lepece krilima, zeleo je da je zadivi, sad ili nikad. Sve vise ga je privlacila sto je bio blizi njoj, ali bojao se da ce ga odbiti. Stajala je nepomicno, bljestala svim svojim sjajem. Uzdigao se, i krenuo joj u zagrljaj. Taj zagrljaj je bio vatren, bas onakav kakav je i zeleo. Kostao ga je zivota... Ona je nastavila da sija, a njegov sjaj, ugasio se... Znao je da je bio vredan toga, makar i po cenu sopstvenog zivota.
IZVOR: Dragos Ristic3 days on
Leskovac - Ruski rulet Proslo je izvesno vreme, motamo film, scene se redjaju bez hronoloskog redosleda, prozivljavamo sve to ponovo ali kao gledaoci. Trenuci ozivljavaju, sat je stao, emocije su tu, gde je zapelo? Pokusavamo da povezemo iskidane slike u jednu celinu, od pocetka do kraja ali uvek nesto fali, nedostaju segmenti... Zaboravljeni su... Osecamo buru emocija koju ne mozemo da kontrolisemo, grimase se menjaju iz sekunde u sekund, sami smo u cetiri zida, projektujemo slike koje nestaju. Izlazimo na svez vazduh, koracamo ali opet je sve tu. Koracali istim ulicama, smejali se istim prizorima, vidjali se na istima mestima... Zivot iz secanja... Obuzima nas tuga, ko da izleci ranjeno srce, ko da nas utesi? Telefon u ruci, zelimo da okrenemo broj, da posaljemo poruku ali iznova odustajemo. Jaci od svake niske pobude, od svakog iskusenja. Svaki sledeci korak, jos jedna kap pada, ostavljajuci trag jedne ranjene duse. Ljudi u prolazu, osmesi, ljutnja, vika, zagrljaji, a mi samo jedno zrno peska koje je prepusteno vetru. Zelimo da svi znaju kako nam je, vrisnuli bi, ali tu je taj osmeh koji krije sve. Ko je kriv? Zasto uvek traziti krivca? Uvek ce biti kriva suprotna strana, ali svaki sledeci korak je opravdava, nalazimo opravdanje za tu osobu. Isuvise je draga da bi je osudili. I stigli smo na 'mesto zlocina'. To je to mesto, samo drugacija atmosfera, zatvaramo oci, i ponovo je to to. Srce ubrzano kuca, osecamo svaki otkucaj, predosecamo sta nadolazi ali nismo bili spremni da se odbranimo. Ni da pobegnemo, ni da ostanemo. Cuo se samo pucanj, osetili smo bol, srce usporava. Stoji ispred nas, sa hladnocom u ocima i potom odlazi. Zasto toliko boli, da li nestaje jedan deo nas? Otvaramo oci, sve je jasnije. Potreban je samo jedan korak napred, ali noge su vezane, ne mogu da nacine taj jedan korak. Odzvanjaju reci - kreni napred, nastavi, ne stoj u mestu... Osecaj nemoci. I pored toga volja je jaka, zelja da pokazemo da mozemo napred. Kanap puca, korak je nacinjen. Osecaj slobode. Drugi korak, trcimo, krila nam nedostaju. Slike su se slozile, film je zavrsen ali ko je potegao obarac? Osmeh na lice se vraca.
IZVOR: Dragos Ristic4 days on
Leskovac - Dragos ...
leskovac posted a photo:
@ Leskovac.tel - Telefonski imenik za grad Leskovac 4sq.com/owx9tE (posted via FlickSquare)
3 months on
Uploads from leskovac - Rostiljijada u Leskovcu
leskovac posted a photo:
Foto Novica Petrovic
5 months on
Uploads from leskovac
